КО - Поезија Анђелка Заблаћанског

КО



Ко се нама игра на рубу свих тмина
Слаповима жудње док суше се врела
А ноћ без пољуба проста је празнина
Кȏ кад зора јутро никад не би срела

Ко нам ћутњом краде сакривене наде
На темељу вере куле сумње зида
А ноћ без пољуба свадба је без младе
Кȏ кад јутро дану склони се из вида

Ко у нама тражи отуђено биће
Оно што никада, можда, нисмо били
А ноћ без пољуба огавно је пиће
Кȏ кад дан сутоне облаком закрили

Нема коментара:

Постави коментар