Мелодијо мојих снова – тупи удару звона
Дотакни жице виолине гудалом без струне
Да сваком нотом лудачки зајеца васиона
Јер све ми се жеље попут пешчане куле круне
Обезбојена слико урамљене ми самоће
Што ми лутају речи стазама непостојања
Док поглед слепо блуди и не зна шта хоће
У крику душе и греху отетом од покајања
Давна песмо стихована мојим страховима
Што са усне крадеш једино љубавне риме
Кад побећи немам куда себи ни вековима
А све могу забораву дати осим једно име
Author Details
Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Нема коментара:
Постави коментар