ИЛУЗИЈА

Сад си сетнa, мисли ти лутају 

док ћутим у дну твојих зеница;

и свa си нежнa, свa похотнa,

слутиш снагу и страст,

сусрећеш ми залутале мисли

и чекаш да те сета уведе у мој сан.

Чекаш да такнем погледом,

врхове надошле жудње –

у трептају ноћи тегобне нађем

усне ти бледе, суве.

Али досегнути не можемо

ни одјек ни крик

зауздан тешким уздахом –

загрљаја без дланова и прстију,

расутог празном постељом,

мојом и твојом

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)