ИЛУЗИЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ИЛУЗИЈА



Сад си сетнa, мисли ти лутају
док ћутим у дну твојих зеница;
и свa си нежнa, свa похотнa,
слутиш снагу и страст,
сусрећеш ми залутале мисли
и чекаш да те сета уведе у мој сан.

Чекаш да такнем погледом,
врхове надошле жудње –
у трептају ноћи тегобне нађем
усне ти бледе, суве.

Али досегнути не можемо
ни одјек ни крик
зауздан тешким уздахом –
загрљаја без дланова и прстију,
расутог празном постељом,
мојом и твојом

Нема коментара:

Постави коментар