МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 67 — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Мали ноћни стихови

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 67



Ноћ сва од умора посрнула
дланове ми жуља знојна
и кошмарима да ме лако
без питања - тек тако
обузме тмина неспокојна
кула сна оронула
у жељи да њене увојке
мрсим сребром месеца
што ретких ноћи собом мојом
као јутром сунце што присојом
обасја ми лице које јеца
наслоњено на њене дојке

Из збирке Мали ноћни стихови (2019)



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.