МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 67 — Анђелко Заблаћански — Поезија

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 67



Ноћ сва од умора посрнула
дланове ми жуља знојна
и кошмарима да ме лако
без питања - тек тако
обузме тмина неспокојна
кула сна оронула
у жељи да њене увојке
мрсим сребром месеца
што ретких ноћи собом мојом
као јутром сунце што присојом
обасја ми лице које јеца
наслоњено на њене дојке

Из збирке Мали ноћни стихови (2019)

Нема коментара:

Постави коментар