МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 67 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 67



Ноћ сва од умора посрнула
дланове ми жуља знојна
и кошмарима да ме лако
без питања - тек тако
обузме тмина неспокојна
кула сна оронула
у жељи да њене увојке
мрсим сребром месеца
што ретких ноћи собом мојом
као јутром сунце што присојом
обасја ми лице које јеца
наслоњено на њене дојке

Нема коментара:

Постави коментар