Ко нам је даске са стола поломио
Па мирно грлимо европску вештицу
Док пониженима брат нам није мио
Хлеб и со – ко нуди разним злотворима
Да ујед вампира с осмехом примамо
Зар нам је лепше у њиним затворима
Зар ни дух слободе ми више немамо
Ко Србима узе мудрост Светог Саве
Па љубимо руке што нам се не пруже
Руке што нас са подсмехом стежу, даве
И над нама лешинарски стално круже
Зашто Срби све то трпе зна ли неко
Зар и вид смо изгубили, небо, понос
Знаш Србине, све што имаш где си стекô
Где нестаде храбри Србин и го и бос
Нема коментара:
Постави коментар