ДОДИР ОСЕЋАЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Ноћи вучјег зова

ДОДИР ОСЕЋАЊА



Од сна крадем сан
Никад досањан сасвим
У твојој коси
Сутоном просућу чежњу
Кушану хиљаду пута
А у игри прстију чувану
За тебе 

Бришем све ноћи давне страсти
Додиром длана твог
У реверу година уденуте боре
Сакрићу у очи твоје
Очи пуне свитања, пролећа пуне
За мене

Прећутаћу године
У погледу ишчашен дан
Времену ћу шеретски намигнути
Да с тобом поздравим јутро
Јутро што на усни носиш
За нас

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.