ДОДИР ОСЕЋАЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија

ДОДИР ОСЕЋАЊА



Од сна крадем сан
Никад досањан сасвим
У твојој коси
Сутоном просућу чежњу
Кушану хиљаду пута
А у игри прстију чувану
За тебе 

Бришем све ноћи давне страсти
Додиром длана твог
У реверу година уденуте боре
Сакрићу у очи твоје
Очи пуне свитања, пролећа пуне
За мене

Прећутаћу године
У погледу ишчашен дан
Времену ћу шеретски намигнути
Да с тобом поздравим јутро
Јутро што на усни носиш
За нас

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)

Нема коментара:

Постави коментар