МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 77 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 77



Ноћ се опарала као клупко
на длану ми се сва замрсила
од смотуљка сан да ткам
али како кад не знам
где се скрила ноћна сила
ни у тами ко је ко
јер код ње је светлост сва
мојих нада разројених
у пролећа и јесени
кад бејасмо лудо занесени
од мојих додира – погледа њених
без страха да се узме или сасвим дâ

Нема коментара:

Постави коментар