на длану ми се сва замрсила
од смотуљка сан да ткам
али како кад не знам
где се скрила ноћна сила
ни у тами ко је ко
јер код ње је светлост сва
мојих нада разројених
у пролећа и јесени
кад бејасмо лудо занесени
од мојих додира – погледа њених
без страха да се узме или сасвим дâ
(Из збирке Мали ноћни стихови, 2019)
Нема коментара:
Постави коментар