Кад путељком уздаха кренеш
Не заборави да у углу осмеха
Понесеш осећање
Што крила ти даје себи да верујеш
У снази наде
Да некад тај путељак ћеш
На велики пут повести
Да уздаху боју даљине украдеш
Тим крилима што расту у теби
И да све у пољубац
У дах додира пренесеш
Не заборави да у углу осмеха
Понесеш осећање
Што крила ти даје себи да верујеш
У снази наде
Да некад тај путељак ћеш
На велики пут повести
Да уздаху боју даљине украдеш
Тим крилима што расту у теби
И да све у пољубац
У дах додира пренесеш
Svaka čast, Anđelko! Svaka napisana reč odiše suštinom poetike! Bravo!
ОдговориИзбришиNadam se da uspevam. Hvala.
Избриши