Треба ли ма коме реч коју изустиш
Радосница, савет, или реч са тугом –
Смеш ли иком рећи оно што наслутиш
Или си фигура у партији шаха
Ни ловац, ни кула – већ шта коме треба
А у себе склоњен без узетог даха
Жељан да неком си бар залогај хлеба
Често се упиташ постојиш ли стварно
Да ли образ твој је то што такну прсти
Или све у теби и с тобом је кварно
Чак и оно што се пред олтаром крсти
Тако избезумљен страху се предајеш
Да вечно си ништа чак кад силно волиш
И тад ћутиш гласно невешт да се кајеш
Јер кајањем никад никог не заболиш
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Нема коментара:
Постави коментар