НЕДОСТИЖНА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Рам за слике из снова

НЕДОСТИЖНА



Као искра вечног сна
Трепериш у ваздуху тишине моје;
Понекад – само у зеници без дна
Разлијеш ми све дугине боје;

Тад милујем те немо
Ко недозрелу трешњу кап росе,
Ко месечина своје небо –
Милујем твоју пут испод расуте косе.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.