НЕДОСТИЖНА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Рам за слике из снова

НЕДОСТИЖНА



Као искра вечног сна
Трепериш у ваздуху тишине моје;
Понекад – само у зеници без дна
Разлијеш ми све дугине боје;

Тад милујем те немо
Ко недозрелу трешњу кап росе,
Ко месечина своје небо –
Милујем твоју пут испод расуте косе.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио једанаест књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски, мађарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.