НЕДОСТИЖНА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Рам за слике из снова

НЕДОСТИЖНА



Као искра вечног сна
Трепериш у ваздуху тишине моје;
Понекад – само у зеници без дна
Разлијеш ми све дугине боје;

Тад милујем те немо
Ко недозрелу трешњу кап росе,
Ко месечина своје небо –
Милујем твоју пут испод расуте косе.


Author Image

Поезија суштине

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио седам књига. Превођен је на руски, енглески, бугарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Живи и ствара у Глушцима.