И моје трепавице сан не замрси
Дуго – душа је јецала док врх тела
Прожимали су чежњиви, умилни срси
Траг твог постојања урезан у длан
Мада не дотичем те ничим сем речју
Опет не знам – грлих ли тебе или сан
У кутку собе, вери или безверју
И крик ме зоре на твоје усне сећа
Затурене у пољупцу сна или јаве
Блиска и далека – сва од жудње већа
У нама надошла страст попут поплаве
Тек јутро се сломи у мојим очима
И дан ме уморног себи опет врати
Без одговора шта то у даљама има
Кад на прозор падну касни ноћни сати
Нема коментара:
Постави коментар