ТРАГ НОЋИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ТРАГ НОЋИ



Ноћ ми
Кроз тебе мину нејасна,
Врела
И моје трепавице
Сан не замрси
Дуго је јецала душа ‒
Док врх тела
Прожимали су чежњиви,
Умилни срси

Траг твог постојања
Урезан на длану
Мада
Не дотичем те ничим сем речју
И поново не знам
Грлих ли те у сну
У кутку собе
Вери или безверју

Тек јутро се сломи
У мојим очима
И дан ме
Уморног себи опет врати
Без одговора шта
у даљама има
Кад на прозор падну касни
Ноћни сати

Нема коментара:

Постави коментар