ТРАГ НОЋИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ТРАГ НОЋИ



Ноћ ми
Кроз тебе мину нејасна,
Врела
И моје трепавице
Сан не замрси
Дуго је јецала душа ‒
Док врх тела
Прожимали су чежњиви,
Умилни срси.

Траг твог постојања
Урезан на длану,
Мада,
Не дотичем те ничим сем речју
И поново не знам:
Грлих ли те у сну,
У кутку собе,
Вери или безверју.

Тек јутро се сломи
У мојим очима,
И дан ме
Уморног себи опет врати,
Без одговора шта
у даљама има,
Кад на прозор падну касни
Ноћни сати.

Нема коментара:

Постави коментар