Кроз тебе мину
нејасна,
Врела
И моје
трепавице
Сан не замрси
Дуго је јецала душа ‒
Док врх тела
Прожимали су чежњиви,
Умилни срси
Траг твог
постојања
Урезан на длану
Мада
Не дотичем те
ничим сем речју
И поново не знам
Грлих ли те у сну
У кутку собе
Вери или безверју
Тек јутро се
сломи
У мојим очима
И дан ме
Уморног себи
опет врати
Без одговора шта
у даљама има
Кад на прозор падну касни
Ноћни сати
Нема коментара:
Постави коментар