ТРАГ НОЋИ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Ноћи вучјег зова

ТРАГ НОЋИ




Ноћ ми
Кроз тебе мину нејасна,
Врела
И моје трепавице
Сан не замрси
Дуго је јецала душа ‒
Док врх тела
Прожимали су чежњиви,
Умилни срси.

Траг твог постојања
Урезан на длану,
Мада,
Не дотичем те ничим сем речју
И поново не знам:
Грлих ли те у сну,
У кутку собе,
Вери или безверју.

Тек јутро се сломи
У мојим очима,
И дан ме
Уморног себи опет врати,
Без одговора шта
у даљама има,
Кад на прозор падну касни
Ноћни сати.






Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019, Ноћи вучјег зова, 2020. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.