ТРАГ НОЋИ

Ноћ ми

Кроз тебе мину нејасна,

Врела

И моје трепавице

Сан не замрси

Дуго је јецала душа ‒

Док врх тела

Прожимали су чежњиви,

Умилни срси.

Траг твог постојања

Урезан на длану,

Мада,

Не дотичем те ничим сем речју

И поново не знам:

Грлих ли те у сну,

У кутку собе,

Вери или безверју.

Тек јутро се сломи

У мојим очима,

И дан ме

Уморног себи опет врати,

Без одговора шта

у даљама има,

Кад на прозор падну касни

Ноћни сати.