СКИТНИЦА - Поезија Анђелка Заблаћанског

СКИТНИЦА



Нестале речи у теби
Луна се просула у снопу жита
Кога срце да пита, пита
Ко на врху бора гнездо вије
Док светом скитам, писма не читам.

Ко те крије
У горчини распукле диње што гњије
И коме прашњав рећи сем себи
Да могао сам вољен бити, бити
Или само све уснити.

Нема коментара:

Постави коментар