Марина Цветајева – СУСРЕТ — Анђелко Заблаћански — Поезија

Марина Цветајева – СУСРЕТ



Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.

На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.

С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.

И чему те мисли жалоснице
Шта тражи сена у мени што дрема
Јер можда – ни на небу среће нема

• С руског превео Анђелко Заблаћански

Нема коментара:

Постави коментар