Кад сви снови већ су прошли
А ни око не сагледа
Ту даљину што нас дели
Док душе се у незнању грле
Као што светлост и сенка
На обали реке мазе талас
Што је запљускује и крњи
И зар би ове руке смеле
Да ухвате светлост на таласу
Или сенку прстима да такну
Можда само
У машти магловитог јутра
Заувек све нестане у жељи
У хтењу без хтења
А ни око не сагледа
Ту даљину што нас дели
Док душе се у незнању грле
Као што светлост и сенка
На обали реке мазе талас
Што је запљускује и крњи
И зар би ове руке смеле
Да ухвате светлост на таласу
Или сенку прстима да такну
Можда само
У машти магловитог јутра
Заувек све нестане у жељи
У хтењу без хтења
Нема коментара:
Постави коментар