САМ ПРЕД СОБОМ - Поезија Анђелка Заблаћанског

САМ ПРЕД СОБОМ



pijano-praskozorje-sam-pred-sobom
Сутон ми узео срце а свитање главу
Сву ноћ сам дреждао трезан испред самог себе
Збуњен не рекох шта тражим – смирај или славу
Ни гнездим ли у оку сове или тетребе.

Пробуди ме пој славуја усред таме снежне
Или су одоцнели или је снег рано пао
Можда јесење рухо тек скрише руке нежне
Док све ме умара у болу што сан је крао.

Шта у мени траже голе багремове гране
Зар свака птица на мртву крошњу сме да слети
Или тек орли могу кљуном да лече ране
И да ми душу узму долином сред врлети.

Нема коментара:

Постави коментар