Сву ноћ сам дреждао трезан испред самог себе

Збуњен не рекох шта тражим – смирај или славу

Ни гнездим ли у оку сове или тетребе.

Пробуди ме пој славуја усред таме снежне

Или су одоцнели или је снег рано пао

Можда јесење рухо тек скрише руке нежне

Док све ме умара у болу што сан је крао.

Шта у мени траже голе багремове гране

Зар свака птица на мртву крошњу сме да слети

Или тек орли могу кљуном да лече ране

И да ми душу узму долином сред врлети.