ТАМА И ЗРАК - Поезија Анђелка Заблаћанског

ТАМА И ЗРАК



san-napukle-jave-tama-i-zrak
Склонићу се у тмине
У ноћи једино могу
Сневати јасну белину
Од мрака неодвојену

У зрацима сунца
У мирису лета зачету
А заборављену
У залеђеном осмеху

Док месец на прозоре
Сипа капљице чежње
А ноћ их наискап пије
Да их очи не ухвате

Да сан се не опијани
У нади далеке слутње
Да најцрња тмина ноћи
У бити чува белину

Белину душе чисте
Што ноћ свитањем зове
А снове и јаву не уме
Никад сасвим да разлучи

Нема коментара:

Постави коментар