чекањем неухватних жеља
у крошњи високог бора
ћук као ноћна мора
будућих снова стара преља
узглавље свих тмина испрела
док једино голе груди
и њене очи љубави пуне
могу сусталом човеку у мени
као сопственој опсени
да ноћ свитањем збуне
и стрпљењем страст пробуди
Нема коментара:
Постави коментар