У СЛУТЊИ СТРАХ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Сан напукле јаве

У СЛУТЊИ СТРАХ



Нема те
А још јуче био сам
У твојим мислима
И твом погледу мајских ноћи

Нема те
А још јуче била си
На мојим грудима
Расуте косе успавана

Нема те
А још јуче били смо
Жудњом спојени – надом
Да сваки нови дан је наш

Нема те
И не знам сада где си
Да ли луташ сновима – 
Бескрајно нашим – опчињена

Нема те
И не знам сада
Ко нам снове краде
Док душу ми страхови ломе

Нема те
И само небеске силе
Могу истину рећи
Да ли си овде или тамо

Нема те
И сваки нови дан ми
Црнилом обоји очи
Док ка небу гледам тражећи те.



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.