МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 47 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 47



mali nocni stihovi 47
Ноћ пегавих мисли – шугавих хтења
кроз зидове ми гмиже
да заборавим свануће
ломљив као суво пруће
крају све ближе
у празнини љубавног бдења
јер једино су њене очи –
живот знале да буде
и сваку стишану ноту
усном на кожи као модром сомоту
врелину у мени – да зачуде
као кад у младости страсти скоче

Нема коментара:

Постави коментар