Нечисти мач и крст богоугодника,

Већ дуго исте руке светом проносе.

Туђим се болом хране хорде силника

И својом руком пласте туђе откосе.

У очима им сити вуци глад глођу

И кости ратника слободе измишљене.

Дрско бранећи крезубог звериња вођу,

Не плашећи се ни људи ни васељене.

Што сила бива већа човечност је мања.

Небо без облака, а дан ноћи сличан,

Сваки корак даље поразом одзвања,

Зверињу и плену исто је безличан.

25. јануар 2019.