МИМИКРИЈА

Не, драга – нисам ја тај до врха степеник

На који ступаш у хаљи свилених страсти

Знаш и ти – ја сам животом рођен песник

Отуђен од сваке – чак и песничке власти

Нисам ни грана на коју качиш осмехе

Бестидно лажне с очима на врху брега

Нисам анђео, јер волим и ја неке грехе

Кад страдаш у одрицању од свих и свега

Знај, нико није власник песничких тапија

А ја ни у власти било чијих привиђења

Нити ме задивљује с врха мимикрија

Већ живот без лажи – пут невеликих хтења

Не молим се у цркви с троном место олтара

Нити слушам грактање птица крешталица

Лепет њихових крила чула ми умара

Не, нисам степеник прљавих степеница

15. новембар 2019. 

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)