МИНИЈАТУРЕ

1.

Зар сан, тек сан – 

додир тако стваран:

на усни јутро и трагови ноћи,

у погледу уроњен поглед, 

на грудима длан

ујед две страсти у истој самоћи.

2.

Пркосимо времену дуго, 

дуго – а све би године

у једну сузу стале,

у један грч на лицу,

у једно бдење ноћно,

у осмех, можда,

а то је наш живот.

3.

Просута по мојој пути ноћ 

гмиже

кô прсти жене 

или клупко змија

с даљином у мени несни 

су ближе

простору јасном – 

простих илузија

4.

Стојиш ми на врху трепавица

Пашћеш сигурно –

Или дугим падом под моје ноге

У заборав

Или у моје очи сањалице

У ширину моје душе

Уморне

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)