ПОВРАТАК — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

ПОВРАТАК



Дрхте тополе на прагу мог села,
Јер јаук грана голих нико не чује,
Само даљина клета и невесела
Сваки удар бола на груд дочекује.

Чујем лишће шуми, а позна је јесен;
То плачу тополе млaдости ране,
А као да још јуче ту сам занесен
Пио мирис ноћи пре него што сване.

А сад бих сећању да стишам кораке
И ништа не питам врхове топола;
Док не познам давно урезане знаке
Невешто ћу крити жучи свога бола.

Али како проћи поред шумне страже,
Кад ће сваки шум ми душу да расточи,
А тополе срцу свашта ће да траже,
И крај њих кад прођем засузиће очи.

Морам, морам проћи док дрхте тополе,
Док даљина видик сасвим не замути;
Морам да се вратим под те гране голе,
Јер више не умем чак ни да их слутим.

Из збирке Птица на прозору (2007)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

4 коментара:

  1. Анониман25. октобар 2010. 20:12

    Kako je divno napisano,...detinjstvo,tuga,zelja,setne uspomene,..ukoliko ovakav komentar vredi zbog tuge koja svakim stihom provejava,.....!

    ОдговориИзбриши
  2. VERONIKA31. октобар 2010. 12:42

    I TUGE SU NIT KOJA NAS VEZE ZA NEBO....

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман30. април 2011. 13:32

    ...Морам, морам проћи док дрхте тополе,
    Док даљина видик сасвим не замути;
    Морам да се вратим под те гране голе...


    Nema pred ovom rimom...poklanjam joj se.Poeto,hvala.
    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши
  4. Без кривице25. фебруар 2020. 20:47

    А,Јабланови, Јабланови, Шуште .....
    !

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.