УПЛАШЕНА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

УПЛАШЕНА



Поноћ ти тишином милује длан
И вила проспе по јастуку косе
У оку заискри неки будан сан
На усни заборављене капи росе

А страх те узме капке кад склопиш
Да вараш живот преварени
И сваку наду безнађем шкропиш
Бежиш од себе а измичеш мени

А душом грлиш све стазе сна
И желиш поћи у те даљине
Да жудњу испијеш једном до дна
Али те врате живота истине

И онда сама, тиха, далека
С тишином по сву ноћ се бориш
А знаш да један човек те чека
Бар реч нежну да му прозбориш



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Анониман9. јун 2011. 14:08

    "А знаш да један човек те чека
    Бар реч нежну да му прозбориш" Kada bih znala...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман9. јун 2011. 14:13

    А душом грлиш све стазе сна
    И желиш поћи у те даљине
    Да жудњу испијеш једном до дна
    Али те врате живота истине

    Upravo tako.

    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши
  3. Ивана23. јун 2011. 16:31

    Господине Анђелко док читам Вашу поезију имам осећај као да с времена на време пијете кафу са Дучићем у некој кафани на крају Вашег града, толико су ваши стихови близу романтизма који је по мом мишљењу део светле историје српске књижевности.
    У здравље!

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.