ЧЕКАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ЧЕКАЊЕ



Како је сулудо
и како тужно
кад неког чекаш - а он не дође

а ти упорно чекаш
мада знаш да неће доћи

и већ си заборавио
кога чекаш
јер ти упорно чекаш
можда из навике само

или што неког волиш
а он не долази

или ти неко и дође
а ти си опет и опет сам.

6 коментара:

  1. Анониман1. март 2010. 22:43

    "...а ти упорно чекаш
    мада знаш да неће доћи..."

    :*( poz.-nesanica-

    ОдговориИзбриши
  2. АХ, ВЕРНА ЧИТАТЕЉКО МОЈА.
    ПОЗДРАВ, НЕСАНИЦЕ ДРАГА. И ХВАЛА ТИ.

    ОдговориИзбриши
  3. Čekam...
    čekam dok dani smenjuju
    uporno besne noći.
    Vetrove puštam da mrse mi snove,
    oluje i bure da ruše me..
    I opet stojim nema,
    bez suza, jer ni njih više nemam,
    ni za tebe, ni zakoga...
    I eto,
    na strmini, tom oštrom bregu života
    stojim i čekam,
    nekoga...

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман8. март 2010. 23:19

    Ipak ce doci...znam je.Iz cvetne baste...tu obitava.

    ОдговориИзбриши