САЊАРИ — Анђелко Заблаћански — Поезија

САЊАРИ



Путујем а путник нисам
Сваке ноћи звезде бројим
А онда лајем

Тражим те и тамо и овде
А траг не умем да пратим
Нисам гонич балкански

Али твоје усне увек нађем
Заборављене у мом сну
И онда путујем са звездама
У твојој коси

И овде и тамо несани сан
Те твоје очи ватрено нежне
И прсти немирни
Што лутају погледом сањара.

1 коментар: