СЕЋАЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија

СЕЋАЊА



Само искривљене слике из даљине
И трептаји живота у очноме дну,
Таласају сећањем испод тишине,
И воде неком већ заборављеном сну.

Како давно беху поља под булкама
Разиграни видик зенице још носе,
И мирис свежине ухваћен рукама,
Кад с груди скинуше прве капи росе.

Као птица прхне уздах девојачки,
Ливаду док коси младог косца рука;
И лептири падну на осмех момачки,
Када мрави крену испод оба струка.

Предају се чула као ноћ пред зором;
У откосу вриска двоје су занети,
И ехо младости разлеже се гором,
А све је тек игра маште без памети.

Али већ се муте слике некад миле,
И паук већ мрежу заборава плете.
И као да увек само сан су биле,
Једва их се очи тек кроз сузе сете.

Из збирке Птица на прозору (2007)

4 коментара:

  1. Ах, та сећања. Лепо их је имати, ипак.

    ОдговориИзбриши
  2. JAKI,SETNI,ISKRENI STIHOVI,SNAZNI,KAO SA DUCICEVOG I ALEKSINOG POETSKOG IZVORA.USKORO SE VIDIMO U SRBIJI.SL.BUDIMIROVIC,KAZANJ,ROSSIA

    ОдговориИзбриши
  3. E pa, dragi moj kume, eto nadje ti mene i u tom tvom Sibiru. Cudo je ovo sokocalo,a? :)).
    Pa, ajd vidimo se uskoro. I da zapevamo. Srpske ili ruske pesme? :))

    ОдговориИзбриши
  4. Uhhh,ta lepa secanja...za ljubav nikad kasno nije...:))Ludica

    ОдговориИзбриши