ТАЈНА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

ТАЈНА



Синоћ ми је роса девичански чиста
Певала на длану оду твојој коси,
Што низ голе груди месечином блиста,
А мене у занос ко пијанца носи.

Ноћас ми је ветар, поветарац тихи,
Шапутао тајне мирисе твог тела,
Док лудује додир ко песма пастирки -
Бујаш у наручју сва чедна и врела.

Пред зору су сасвим утихнуле песме;
Сунце нас је дрско нашло испијене,
Али тајну ником испричати не сме,
Јер страсти су јаче кад су сакривене.

Из збирке Игра сенки (2004)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

2 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.