МАШТА — Анђелко Заблаћански — Поезија

МАШТА




Сакрићу негде дубоко, дубоко
Тугу и све мисли моје,
Одвешћу у сјајне пределе око
Да заборавим мртве боје,
И да ми из душе однесе соко
Све лажне наде, које
Бацише ме у бол, у дубоко;
Сакрићу негде илузије своје.



1 коментар:

  1. Masta,moze svasta...:)Nikad nekri iluzije svoje..:(( "luda jedna"..ali vredna..:))

    ОдговориИзбриши