ЈАСНО КАО ДАН — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

ЈАСНО КАО ДАН



Које то стазе – путеви који
Мени те воде а краду мени
На којем раскршћу бол ми стоји
Док душу ломе боје јесени

Куд ми одлазиш а стигла ниси
Ни уздах један у вриску просут
Да са мном делиш тај трен кад ти си
Мој сан небески звездама осут

И ћутиш страшно као ноћ тамна
А ћутањем си већ све ми рекла
Да сва су прошла свитања пламна
Тад – кад очи је суза опекла

Из збирке Раскршћа несанице (2011)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман10. новембар 2010. 00:32

    uhhhhh....ova pesma...А ћутањем си већ све ми рекла...da li sam bas sve rekla...Ludica

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.