У ПРОЛАЗУ — Анђелко Заблаћански — Поезија

У ПРОЛАЗУ



Нисам дозивао:
Нађи ме,
А ти ме у беспућима
Пронашла.

Нисам ти рекао:
Буди ме,
А ти ми у око дугу
Довела.

Нисам заповедио:
Љуби ме,
А ти ме жудна тихо
Волела.

И онда пожелех:
Остани,
А ти си нетрагом
Нестала.

Из збирке Раскршћа несанице (2011)

6 коментара:

  1. Sjajna slika buđenja ljubavi,ali one koja nužno završava razočaranjem, ljubavi koja je kao san: u kojoj se događa sve mimo naše želje, naših očekivanja, pa i sama ljubav, osuđena na propast jer je neusklađena... Uz pohvalu za ritam, gradaciju, izbor epiteta.

    ОдговориИзбриши
  2. ali posle svega ostaje slatkast trag na usnama... Todora nije razočarenje kad neko na vreme ode,razočarenje je kad ostane i pokvari sve ono nekada lepo...
    ona:)

    ОдговориИзбриши
  3. Pesma je lepa, jaka. A kakva je to ljubav ako se ode? :)

    ОдговориИзбриши
  4. Песник ће да се уздржи, осим што ћу рећи: хвала вам на читању и коментарима.

    ОдговориИзбриши
  5. Koja PRELEPA,vauuuuu...pesma!HVALA TI!Zauvek cu biti tvoja...ljubete,"ovcar i kablar":))

    ОдговориИзбриши