МАГНОВЕЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

МАГНОВЕЊЕ



Тражио сам те – у мислима
Разапео самоћу
На крсту истине – наде стидљиве

Заборавио сам твоје име
Искидано у мени дозивањем
У магли сутона живота

Док чекам те у мајској зори
А не знам
Да ли у прошлој или будућоj

Из збирке Сан напукле јаве (2009)

4 коментара:

  1. Zašto svi bežimo u misli... Prelepo!

    ОдговориИзбриши
  2. U mislima i masti, mozemo biti uvek sa onim koga zelimo i volimo...u stvarnosti tek ponekad...

    Zaista prelepO, SJAJNO!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман6. мај 2011. 17:38

    I znam da ces doci,
    trazenju ce istinitost nade
    iscrtati put.

    Iz misli ces se roditi,
    kroz maglu krceci put
    kroz samocu
    do mene.

    Stvarnost je ono sto se rodi u mislima.

    Moje postovanje poeti!

    Sladja

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман2. јун 2011. 23:12

    Stvarnost je ova pjesma,stvarnost je mašta i san jer su dio nas!Perfektno! :)

    ОдговориИзбриши