С ОНЕ СТРАНЕ СНА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

С ОНЕ СТРАНЕ СНА



Не знам боју њених очију
Нити љубљах јој усне далеке
Не знам ни шта њене косе крију
И да ли их већ мрсе руке неке

Не знам да ли месечином их купа
Ни како јој миришу недра
Али срце ми издајнички лупа
Кад у снове дође ми ведра

Тад не знам границе сна и јаве
Грлећи сенке тамне и празне
Све док ме не узму зоре плаве
И буђењем ме сурово казне



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

  1. Анониман8. мај 2011. 20:10

    Reci zamrese...dusa...srce...oko zaigra...

    Boze, zar se moze lepse?

    Poeto nad poetama!

    Ana Senkjevic

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.