СПОЗНАЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

СПОЗНАЈА



Неухватни тонови битисања дрхте на усни
Наши јауци ћуте дуго у души смеха
Са сваким новим даном руше се најлепши сни
Недоумицом разлике чедности и греха

Живот љубави украде најдубљу суштину
Док питамо се зашто неке границе нисмо
Прескочили као недостојну нам висину
Сакривши наде у ником написано писмо

И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно
Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели
Поглед нам залута у сећање туђе, сетно
Јер за наше нисмо марили и нисмо смели




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

5 коментара:

  1. Анониман11. мај 2011. 11:21

    ZIVOT...

    Kakav pesnik, auh!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. мај 2011. 16:23

    Uvaženi Poeto, volim Vašu poeziju, razumem je, takne mi dušu...

    Mislim, da trenutno u Srbiji, lepše poezije nema.

    Spoznaja, nije samo pesma, to je filozofija života...

    Sjajno!

    Ana Senkjevic

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман12. мај 2011. 16:17

    Bravo,omiljeni pesnice...

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман13. мај 2011. 21:53

    Ovo je mnogo jako. Uh, pesnice!

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман13. мај 2011. 22:12

    Bravo, moj omiljeni pesnice...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.