Неухватни тонови битисања дрхте на усни
Наши јауци ћуте дуго у души смеха
Са сваким новим даном руше се најлепши сни
Недоумицом разлике чедности и греха
Живот љубави украде најдубљу суштину
Док питамо се зашто неке границе нисмо
Прескочили као недостојну нам висину
Сакривши наде у ником написано писмо
И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно
Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели
Поглед нам залута у сећање туђе, сетно
Јер за наше нисмо марили и нисмо смели
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Author Details
Анђелко Заблаћански је рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
ZIVOT...
ОдговориИзбришиKakav pesnik, auh!
Uvaženi Poeto, volim Vašu poeziju, razumem je, takne mi dušu...
ОдговориИзбришиMislim, da trenutno u Srbiji, lepše poezije nema.
Spoznaja, nije samo pesma, to je filozofija života...
Sjajno!
Ana Senkjevic
Bravo,omiljeni pesnice...
ОдговориИзбришиOvo je mnogo jako. Uh, pesnice!
ОдговориИзбришиBravo, moj omiljeni pesnice...
ОдговориИзбриши