Наши јауци ћуте дуго у души смеха
Са сваким новим даном руше се најлепши сни
Недоумицом разлике чедности и греха
Живот љубави украде најдубљу суштину
Док питамо се зашто неке границе нисмо
Прескочили као недостојну нам висину
Сакривши наде у ником написано писмо
И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно
Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели
Поглед нам залута у сећање туђе, сетно
Јер за наше нисмо марили и нисмо смели
ZIVOT...
ОдговориИзбришиKakav pesnik, auh!
Uvaženi Poeto, volim Vašu poeziju, razumem je, takne mi dušu...
ОдговориИзбришиMislim, da trenutno u Srbiji, lepše poezije nema.
Spoznaja, nije samo pesma, to je filozofija života...
Sjajno!
Ana Senkjevic
Bravo,omiljeni pesnice...
ОдговориИзбришиOvo je mnogo jako. Uh, pesnice!
ОдговориИзбришиBravo, moj omiljeni pesnice...
ОдговориИзбриши