СПОЗНАЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског

СПОЗНАЈА



Неухватни тонови битисања дрхте на усни
Наши јауци ћуте дуго у души смеха
Са сваким новим даном руше се најлепши сни
Недоумицом разлике чедности и греха

Живот љубави украде најдубљу суштину
Док питамо се зашто неке границе нисмо
Прескочили као недостојну нам висину
Сакривши наде у ником написано писмо

И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно
Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели
Поглед нам залута у сећање туђе, сетно
Јер за наше нисмо марили и нисмо смели

5 коментара:

  1. Анониман11. мај 2011. 11:21

    ZIVOT...

    Kakav pesnik, auh!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. мај 2011. 16:23

    Uvaženi Poeto, volim Vašu poeziju, razumem je, takne mi dušu...

    Mislim, da trenutno u Srbiji, lepše poezije nema.

    Spoznaja, nije samo pesma, to je filozofija života...

    Sjajno!

    Ana Senkjevic

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман12. мај 2011. 16:17

    Bravo,omiljeni pesnice...

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман13. мај 2011. 21:53

    Ovo je mnogo jako. Uh, pesnice!

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман13. мај 2011. 22:12

    Bravo, moj omiljeni pesnice...

    ОдговориИзбриши