ТЕШКА ПЕСМА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ТЕШКА ПЕСМА



Стојиш ли на прагу родне куће
Црквеним дверима одшкринутим
Или на рубу раке неископане

Стојиш ли замишљен
Насмејан
Или распеван тишином

И да ли у ћутању умеш
Да чујеш удар клатна
На звону слутње душе уморне

Умеш ли да разданиш
Несвануло јутро
У заблуделим очима даљине

Да једним покретом шаке
Све сутоне
Из сећања избришеш

Умеш ли да се вратиш
Мада нигде ниси ни одлазио
Са капије сна на свом рамену

2 коментара:

  1. Pesma sa granice. Budućeg i prošlog, mladosti i starosti, života i smrti. Zato je to Teška pesma. Ja dodajem i - jaka, vrlo jaka. Pozdrav Vama...

    ОдговориИзбриши
  2. Да. Суштина је у томе.
    Поздрав, колегинице.

    ОдговориИзбриши