ТЕШКА ПЕСМА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

ТЕШКА ПЕСМА



Стојиш ли на прагу родне куће
Црквеним дверима одшкринутим
Или на рубу раке неископане

Стојиш ли замишљен
Насмејан
Или распеван тишином

И да ли у ћутању умеш
Да чујеш удар клатна
На звону слутње душе уморне

Умеш ли да разданиш
Несвануло јутро
У заблуделим очима даљине

Да једним покретом шаке
Све сутоне
Из сећања избришеш

Умеш ли да се вратиш
Мада нигде ниси ни одлазио
Са капије сна на свом рамену


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. Pesma sa granice. Budućeg i prošlog, mladosti i starosti, života i smrti. Zato je to Teška pesma. Ja dodajem i - jaka, vrlo jaka. Pozdrav Vama...

    ОдговориИзбриши

  2. Да. Суштина је у томе.
    Поздрав, колегинице.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски, енглески и бугарски, а афоризми на македонски језик. Он преводи поезију с руског језика. За поезију је награђиван у Русији, у Санкт Петербургу 2014. године. Покретач је и главни уредник електронског часописа за књижевност Суштина поетике. Живи у Глушцима.