ТЕШКА ПЕСМА — Поезија Анђелка Заблаћанског

ТЕШКА ПЕСМА



Стојиш ли на прагу родне куће
Црквеним дверима одшкринутим
Или на рубу раке неископане

Стојиш ли замишљен
Насмејан
Или распеван тишином

И да ли у ћутању умеш
Да чујеш удар клатна
На звону слутње душе уморне

Умеш ли да разданиш
Несвануло јутро
У заблуделим очима даљине

Да једним покретом шаке
Све сутоне
Из сећања избришеш

Умеш ли да се вратиш
Мада нигде ниси ни одлазио
Са капије сна на свом рамену

(Из збирке Раскршћа несанице, 2011)

2 коментара:

  1. Pesma sa granice. Budućeg i prošlog, mladosti i starosti, života i smrti. Zato je to Teška pesma. Ja dodajem i - jaka, vrlo jaka. Pozdrav Vama...

    ОдговориИзбриши
  2. Да. Суштина је у томе.
    Поздрав, колегинице.

    ОдговориИзбриши