ТЕШКА ПЕСМА - Поезија Анђелка Заблаћанског

| Раскршћа несанице

ТЕШКА ПЕСМА



Стојиш ли на прагу родне куће
Црквеним дверима одшкринутим
Или на рубу раке неископане

Стојиш ли замишљен
Насмејан
Или распеван тишином

И да ли у ћутању умеш
Да чујеш удар клатна
На звону слутње душе уморне

Умеш ли да разданиш
Несвануло јутро
У заблуделим очима даљине

Да једним покретом шаке
Све сутоне
Из сећања избришеш

Умеш ли да се вратиш
Мада нигде ниси ни одлазио
Са капије сна на свом рамену




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. ТОДОРА ШКОРО18. мај 2011. 22:37

    Pesma sa granice. Budućeg i prošlog, mladosti i starosti, života i smrti. Zato je to Teška pesma. Ja dodajem i - jaka, vrlo jaka. Pozdrav Vama...

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански19. мај 2011. 10:51

    Да. Суштина је у томе.
    Поздрав, колегинице.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио седам књига. Превођен је на руски, енглески, бугарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Живи и ствара у Глушцима.