РЕЧИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

РЕЧИ



Не слушај говор моје главе
Једино речи душе и срца
Јер ум се плаши и зоре плаве
А душа пева и кад грца

Не слушај речи без очију
Већ дрхтајем усне изречене
Погледом што их невешто крију –
Тад реч је тврђа и од стене

Не слушај никад што ти велим
Док немир звоњавом тело кида
Јер сваку ту реч с лудилом делим
Док самоћом ми душа рида

Нема коментара:

Постави коментар