СВЕ У ТЕБИ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СВЕ У ТЕБИ



Не умем да искре у твојим очима
Украдем звездању дрчног Ориона
И скупим их жељом, жудним длановима
У моје очи од љубавних звона

Не умем срећи замршене ти косе
Да крадем месечину свитањем јутра
И прстима бола такнем мирис росе
Да њоме сперем све што се ћути сутра

Не умем пркос успаван на грудима
Да будим уснама неме нам самоће
И осмех дарујем свом злу у људима
А у теби нађем све што душа хоће

Из збирке Пијано праскозорје (2014)

Нема коментара:

Постави коментар