Не умем да искре у твојим очима
Украдем звездању дрчног Ориона
И скупим их жељом, жудним длановима
У моје очи од љубавних звона
Не умем срећи замршене ти косе
Да крадем месечину свитањем јутра
И прстима бола такнем мирис росе
Да њоме сперем све што се ћути сутра
Не умем пркос успаван на грудима
Да будим уснама неме нам самоће
И осмех дарујем свом злу у људима
А у теби нађем све што душа хоће
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Украдем звездању дрчног Ориона
И скупим их жељом, жудним длановима
У моје очи од љубавних звона
Не умем срећи замршене ти косе
Да крадем месечину свитањем јутра
И прстима бола такнем мирис росе
Да њоме сперем све што се ћути сутра
Не умем пркос успаван на грудима
Да будим уснама неме нам самоће
И осмех дарујем свом злу у људима
А у теби нађем све што душа хоће
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Нема коментара:
Постави коментар