ЧУДЕСНА НОЋ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

ЧУДЕСНА НОЋ



Топлину ти даха знам кроз живот цео
У осмеху слутње све о чему ћутиш
Док сваки ти дамар скрива мене део
А ти мисли моје чувствима замутиш

У очи ме гледаш додиром усана
Зеницом ти искре немирне ми руке
Све ноћи страствене титре у дну дана
Док грлиш ми жудне љубавне јауке

Уздахе са груди дланом сам ти брао
Као месец када сјајем крушке љуби
Пожуду сам с тобом од чедности крао
Док се у ћутању дрхтај не изгуби

Из збирке Пијано праскозорје (2014)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

7 коментара:

  1. Анониман01 јул, 2012

    Чудесна песма о духовном и телесном сједињењу два бића кад се у ћутању трен претвара у вечност.Сјајна,проживљена песма. Срећног ли лирског субјекта...
    Лирски субјекат

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански01 јул, 2012

    То само лирски субјекат зна да ли је тако. Питаћемо! ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман23 новембар, 2014

    Poljubac je susret najveći na svetu, ispeva Veliki Pesnik Dučić u Pesmi ženi a Veliki Pesnik Zablaćanski taj susret ispeva u čudesno lepoj ČUDESNOJ NOĆI i pretoči ga u drhtanje damara do bleska tišine. Poljubac jeste pogled u zenice dodirom usana i iz tog dodira klijaju iskre dva tela i spajaju se u jednu vatru do izgora i poslednjeg drhtaja. Zgusnuta iskonska drhtava zlatna osećanja u zlatnoj pesmi opčinjavaju i oplemenjuju čitaoca. Hvala duši koja ovako peva i nama daruje da uživamo u lepoti osećanja zaključanih u pesmu i opčinjavajući ples reči. Vera Nada

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман24 април, 2018

      Samo da nije poslednji drhtaj...više su naleti strasti u nizu

      Избриши
  4. Анђелко Заблаћански28 новембар, 2014

    Вома надахнут, осећајан и проницљив коментар. Хвала!

    ОдговориИзбриши
  5. SEKA24 април, 2018

    ehhhh....lepoteee...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.