У осмеху слутње све о чему ћутиш
Док сваки ти дамар скрива мене део
А ти мисли моје чувствима замутиш
У очи ме гледаш додиром усана
Зеницом ти искре немирне ми руке
Све ноћи страствене титре у дну дана
Док грлиш ми жудне љубавне јауке
Уздахе са груди дланом сам ти брао
Као месец када сјајем крушке љуби
Пожуду сам с тобом од чедности крао
Док се у ћутању дрхтај не изгуби
Из збирке Пијано праскозорје (2014)
Чудесна песма о духовном и телесном сједињењу два бића кад се у ћутању трен претвара у вечност.Сјајна,проживљена песма. Срећног ли лирског субјекта...
ОдговориИзбришиЛирски субјекат
То само лирски субјекат зна да ли је тако. Питаћемо! ;)
ОдговориИзбришиPoljubac je susret najveći na svetu, ispeva Veliki Pesnik Dučić u Pesmi ženi a Veliki Pesnik Zablaćanski taj susret ispeva u čudesno lepoj ČUDESNOJ NOĆI i pretoči ga u drhtanje damara do bleska tišine. Poljubac jeste pogled u zenice dodirom usana i iz tog dodira klijaju iskre dva tela i spajaju se u jednu vatru do izgora i poslednjeg drhtaja. Zgusnuta iskonska drhtava zlatna osećanja u zlatnoj pesmi opčinjavaju i oplemenjuju čitaoca. Hvala duši koja ovako peva i nama daruje da uživamo u lepoti osećanja zaključanih u pesmu i opčinjavajući ples reči. Vera Nada
ОдговориИзбришиSamo da nije poslednji drhtaj...više su naleti strasti u nizu
ИзбришиВома надахнут, осећајан и проницљив коментар. Хвала!
ОдговориИзбришиehhhh....lepoteee...
ОдговориИзбришиEh..
Избриши