ЧУДЕСНА НОЋ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ЧУДЕСНА НОЋ



Топлину ти даха знам кроз живот цео
У осмеху слутње све о чему ћутиш
Док сваки ти дамар скрива мене део
А ти мисли моје чувствима замутиш

У очи ме гледаш додиром усана
Зеницом ти искре немирне ми руке
Све ноћи страствене титре у дну дана
Док грлиш ми жудне љубавне јауке

Уздахе са груди дланом сам ти брао
Као месец када сјајем крушке љуби
Пожуду сам с тобом од чедности крао
Док се у ћутању дрхтај не изгуби

Из збирке Пијано праскозорје (2014)

7 коментара:

  1. Анониман1. јул 2012. 14:53

    Чудесна песма о духовном и телесном сједињењу два бића кад се у ћутању трен претвара у вечност.Сјајна,проживљена песма. Срећног ли лирског субјекта...
    Лирски субјекат

    ОдговориИзбриши
  2. То само лирски субјекат зна да ли је тако. Питаћемо! ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Poljubac je susret najveći na svetu, ispeva Veliki Pesnik Dučić u Pesmi ženi a Veliki Pesnik Zablaćanski taj susret ispeva u čudesno lepoj ČUDESNOJ NOĆI i pretoči ga u drhtanje damara do bleska tišine. Poljubac jeste pogled u zenice dodirom usana i iz tog dodira klijaju iskre dva tela i spajaju se u jednu vatru do izgora i poslednjeg drhtaja. Zgusnuta iskonska drhtava zlatna osećanja u zlatnoj pesmi opčinjavaju i oplemenjuju čitaoca. Hvala duši koja ovako peva i nama daruje da uživamo u lepoti osećanja zaključanih u pesmu i opčinjavajući ples reči. Vera Nada

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo da nije poslednji drhtaj...više su naleti strasti u nizu

      Избриши
  4. Вома надахнут, осећајан и проницљив коментар. Хвала!

    ОдговориИзбриши