ВАВЕДЕЊСКА НОЋ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ВАВЕДЕЊСКА НОЋ



Опрости ми Мајко Божија
За сваку реч
Коју ноћас грешан изустих
И што се жудњи сопственој дадох
А у мислима сачувах блуд
Са женом анђеоског лица
У телу виле са Онтарија
Погледом као
Бљесак сунца над Миљацком
И грудима
Као летњи врхови Јахорине
Опрости што пожелех
Да њене нежне руке
Уберу златни клип
У питомини мачванске равнице
Опрости и њој
Безгрешна Мајко
Што у незнању
Сваку моју реч у осмеху свом
Чува као свитање над Србијом.

2 коментара: