Сву ноћ сећања ми буде снове
Мада трепавице дремеж плете
И спава садашњост ноћи ове
А будно снева у мени дете.
Побећи не могу ни кад бих хтео
Изгубљен сам у чарима сна
И свесно – као да анђеле сам срео
Бежим јави из најдубљег дна.
А ноћ ме стрепњама обузима
И живот на парчиће кида
Сва давна пијанства ми узима
А оставља болу осећење стида.
А онда опет – ко зна који пут
У таму зуре моје светле очи
Док ми бежи месец пун и жут
Забораву нудећи све распусне ноћи.
Остајем сам – бледа сенка тек
Док сећања буде прохујале снове
Кроз мене ћути самотни човек
Док лута беспућем још ноћи ове.
Кроз мене ћути самотни човек
ОдговориИзбришиДок лута беспућем још ноћи ове.
Дивни и дирљиви стихови.
Кад песма дирне душу читаоцу онда је, ваљда, права. Ко зна.
ОдговориИзбриши