ПРСТИ СУДБИНЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

ПРСТИ СУДБИНЕ



Хтео бих ноћас песмом да ти крадем
Сву похоту тела и чедност пољупца
Стихом да разлистам уцветали бадем
У твојим очима и топлини срца.

Хтео бих јутром у сну да те нађем
Пробуђену из свих снова давних
И у твом уздаху збуњен да се снађем
Прстима судбине жеља извајаних.

Хтео бих усном таћи моћ васељене
У процепу времена грлећи тебе
С тобом да нађем све дане изгубљене
Кад живех бесциљно и без самог себе.

(Из збирке Пијано праскозорје (2014)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. Анониман21. мај 2012. 12:05

    У Вашим песмама проналазим океане емоција, урагане уздаха и суза, свемир љубави.

    Ви сами, ви сте срце поезије!

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански25. мај 2012. 10:18

    Lepo je cuti da neko tako duboko prozivljava poeziju.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.