ДАМАРИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ДАМАРИ



Зар вриску душе одјек треба
Да се чују дамари крви
Кад плавет је тек део неба
Недоглед што те лако смрви

Зар очи може реч да слаже
Кад зеницу зеница такне
И сјајем истине се драже
А једна с друге не помакне

Зар срце сме љубав да крије
У ћутњи што болом је гуши
Кад без ње ни живота није
Ни у свакој земаљској раскоши

2 коментара:

  1. Анониман02. мај 2013. 21:24

    Ова песма никога не може оставити равнодушним.
    А која Ваша може, кад их пишете вођен искреним емоцијама. Користим прилику да изразим поштовање сјајном песнику и познаваоцу поезије уопште. Ваша поезија за мене је ризница пуна драгих ми речи и рима. Ваше песме су тако сликовите да свака Ваша збирка песама, за мене, представља и сликарску изложбу речима.
    Поред тога што свака Ваша песма обилује емоцијама, веома ми се допада што у изражавању користите пуно речи које се не употребљавају у свакодневном говору, што даје посебну снагу и лепоту вашим песмама.
    Хвала Вам на дивним песмама које сами пишете, хвала Вам на сајтовима с поезијом наших и светских песника, хвала Вам што у овом времену дајете прави пример како се воли и поштује своја земља. Желим да трајете јер сте песник у души, што је данас права реткост у земљи Србији.
    Ј.Маринковић

    ОдговориИзбриши
  2. Захваљујем се на дивном и исцрпном коментару. А кад су речи у питању, трудим се, јер мислим да је поезија изнад свакодневице,

    ОдговориИзбриши