У НИГДИНИ — Анђелко Заблаћански — Поезија

У НИГДИНИ



Знаш ли да још сањам
Свитања негде у даљини
Будан у таму урањам
Без трагова у прашини
Док самог себе прогањам
Сакривеног у нигдини?

Знаш ли да све сам звезде
Пребројао више пута
Птице што се увек гнезде
Испод божанских скута
И душом немира језде
Док нека не залута?

Знаш ли да тишина
Потмуло у ноћи одзвања
Док поглед као маглина
Несвестан свога стања
И где се крије истина –
У црне слутње урања?


Знаш ли за сутоне
Што доносе тугу и страх
Док живот у очај тоне
Тражећи сопствени прах
И силе што га гоне
У илузије и крах?

Нема коментара:

Постави коментар