САН — Анђелко Заблаћански — Поезија

САН



Да ли сан је 
Кад дремеж ти трепавице мрси
Или кад у мноштву људи
Јасно видиш само неког ко није ту

Да ли сан је
Кад пловиш далеким морима
Без лађе и ветра у свилена једра
Или кад мирис буре
Осетиш у соби пуној дима и успомена

Да ли сан је
Кад себи причаш приче из младости
Као случајном пролазнику
Или кад у понеку од тих прича
И сам поверујеш

Да ли сан је
Кад нађеш осмех затурен у пролазности
Или тек кад схватиш
Да из свега што је прошло
Не умеш да се пробудиш

Из збирке Раскршћа несанице (2011)

Нема коментара:

Постави коментар