СВЕТ - Поезија Анђелка Заблаћанског

СВЕТ



Куда ноћас луташ човекова сенко јадна
Ливадом смеха или пустаром наде голе
Чему јадиковке на поимања скарадна
Кад у свету већ давно су подељене роле

Краљ и луда из исте чаше вино пију
Док богаљи душе на престолу стоје дрско
А звериње крваво засело за синију
Да човеку омиле све што је Богу мрско

Пре неголи сване јутру се сунце угасило
Јер тек с тминама лаж уме сасвим да сија
Да човек заборави све што му се збило
Чије су туге, чије среће – истина чија

2 коментара: