У ово јутро магловито
У крошњи дуње већ презреле
Жудњом тражим гнездо несвито
У две нам самоће превреле

Иштем далеког сунца зраке
Док мисли ми маглом лутају
Слутњом отетој тами раке
Страхом – да боли сне спутају

А већ се сасвим разданило
Даљина само смехом јеца
Мада усном ти чујем било
И жар као да још смо деца

Од дуња узећу мирис тек
Да магле, тмине заборавим
Јер с тобом нађох изгубљен век
Да с јесени у сунцу боравим