Коју од свитања до смираја тражим
У лутањима времена
И свему што наду немирима дражим?
Да ли си ти она жена
Коју сам сретао тек у пустоши душе
Болом жудње опијена
Кад од страха све јаве се лако сруше?
Да ли си ти она жена
Коју сам месечевим сјајем златио
Чезнући да бар ме сена
Нежности дирне док уздахе сам крио?
Да ли си ти она жена
Коју кроз све таме живота дуго сневам
А ти негде занесена
Чекала да стиховима те опевам?
G. Zablacanski,
ОдговориИзбришиCudesni su Vasi stihovi. Cekana, dal uvek docekana?
Bravo ��kakva rec: cekana,uvek se obradujem lepoj reci
ОдговориИзбриши