МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 56 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 56



Ноћ невино ушушкана у дрскост речи
предугог ћутања
да сваки талас најгушће тмине
кроз мене мине
и објасни сврху постојања
отрова што ме лечи
а од падања до новог лишћа жудим
груди и усне њене
додир зеница на својој пути
врелину што слути
најдубљи уздах који крене
уз њу кад се будим

Нема коментара:

Постави коментар