МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 100 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 100



Ноћ разбијена вриска ехом
о литице на две обале чекања
стрме и дубоке кô туга материна
кад у рат шаље сина
јер тмина све црња а нада тања
звоне туђим грехом -
и постојање жене далеке
мом уму не знају да објасне
да ли у њој љубих себе сама
или њен осмех на уснама
иако кô дан још су ми јасне
њене страсти кô брзаци реке

2 коментара:

  1. Мишљење је ирелевантно. Ако се добро осећате после издаје, сопствене, душе значи да вреди. Казивање може да води у више смерова, ја изабирем одговарајући и мени делује надахнуто. Поздрав.

    ОдговориИзбриши