МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 100 — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Мали ноћни стихови

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 100



Ноћ разбијена вриска ехом
о литице на две обале чекања
стрме и дубоке кô туга материна
кад у рат шаље сина
јер тмина све црња а нада тања
звоне туђим грехом -
и постојање жене далеке
мом уму не знају да објасне
да ли у њој љубих себе сама
или њен осмех на уснама
иако кô дан још су ми јасне
њене страсти кô брзаци реке

Из збирке Мали ноћни стихови (2019)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. LIST30. септембар 2014. 14:21

    Мишљење је ирелевантно. Ако се добро осећате после издаје, сопствене, душе значи да вреди. Казивање може да води у више смерова, ја изабирем одговарајући и мени делује надахнуто. Поздрав.

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански2. октобар 2014. 17:28

    Nadahnut komentar. Pozdrav...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.